петак, 30. октобар 2015.

Трибина на тему „Безбедност деце на интернету“.

ТРИБИНА 29.10.2015.
Општински одбор Српске напредне странке Чукарица у сарадњи са Саветом за информационо и комуникационо друштво ОО СНС Чукарица и Друштвом за информатику Србије организовао је у великој сали МЗ "Старо Жарково" трибину на тему „Безбедност деце на интернету“.
http://cukarica.sns.org.rs/novosti/vesti/tribina-bezbednost-dece-na-internetu
======================================================
Корисни линкови на којима МИЛЕ ИЛИЋ, ПРОПАГИРА И ОБЈАВЉУЈЕ АКТИВНОСТИ И УСПЕХЕ СНС-а:
ВОЂЕЊЕ БЛОГОВА И ФБ ПРОФИЛА ЗА ПРОПАГИРАЊЕ СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ (УКУПНО 11 ИНТЕРНЕТ АДРЕСА):
FB PROFIL: MILE ILIĆ
https://www.facebook.com/mile.ilic.127
GRUPA PRIJATELJI SA ČUKARICEhttps://www.facebook.com/groups/546536338771845/
МИЛЕ ИЛИЋ, НАПРЕД ЧУКАРИЦА
https://www.facebook.com/groups/189331477769897/
GRUPA PRIJATELJI VAN ČUKARICEhttps://www.facebook.com/groups/440688969392437/
FB STRANICA"Напред Драги Чукаричани",https://www.facebook.com/mesniodbordragi
734 sviđanja stranice "Mesni odbor Dragi" na dan 24.oktobar, 2015.g.
BLOGOVI: MILE ILIĆ
BLOG SAVETA ZA PRIVREDU http://mile60.blogspot.com/
Укупно приказа странице 14.136, (24.10.2015.g.)
BLOG LEMI http://lemi60.blogspot.com/
Укупно приказа странице 2.233, (24.10.2015.g.)
BLOG MICH http://mitch-lemi.blogspot.com/
Укупно приказа странице 2.263, (24.10.2015.g.)
GOOGLE+ https://plus.google.com/104789582750131534947/posts
67 пратилаца|203.251 приказ, (24.10.2015.g.)
GOOGLE+ https://plus.google.com/111141043445425861573/posts
38 пратилаца|35.936 приказа, (24.10.2015.g.)
GOOGLE+ VLADO R.https://plus.google.com/u/0/112810335949784543786/posts
15 пратилаца|17.143 приказа (24.10.2015.g.)
PREPORUČUJEM: ____________________________________
SNS ČUKARICA SAVETI http://www.sns-cukarica.org.rs/index_files/Page384.htm…
____________________________________
Пратите званична саопштења са званичне странице Српске напредне странке
https://www.sns.org.rs/
Пратите званична саопштења Српске напредне странке ОО СНС ЧУКАРИЦА
http://cukarica.sns.org.rs/
Пратите званична саопштења са званичне странице Градског одбора Српске напредне странке
http://snsbeograd.org/novosti/vesti/
Пратите званична саопштења са ФБ странице АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
https://www.facebook.com/vucicaleksandar
Пратите званична саопштења са званичне странице www.youtube.com" Српске напредне странке
http://www.youtube.com/channel/UCrb_COo0c3jmCBOldYH1m6
Објавио у Нема коментара:

недеља, 25. октобар 2015.

Корисни линкови на којима МИЛЕ ИЛИЋ ПРОПАГИРА И ОБЈАВЉУЈЕ АКТИВНОСТИ И УСПЕХЕ СНС-а:

Корисни линкови на којима МИЛЕ ИЛИЋ, потпредседник МО "ДРАГИ" и потпредседник
САВЕТА ЗА ПРИВРЕДУ ОО СНС-ЧУКАРИЦА, ПРОПАГИРА И ОБЈАВЉУЈЕ АКТИВНОСТИ И УСПЕХЕ СНС-а:

ВОЂЕЊЕ БЛОГОВА И ФБ ПРОФИЛА ЗА ПРОПАГИРАЊЕ СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ (УКУПНО 11 ИНТЕРНЕТ АДРЕСА):
FB PROFIL: MILE ILIĆ
 https://www.facebook.com/mile.ilic.127
GRUPA PRIJATELJI SA ČUKARICE https://www.facebook.com/groups/546536338771845/
GRUPA M.O. DRAGI SNS https://www.facebook.com/groups/189331477769897/
GRUPA PRIJATELJI VAN ČUKARICE https://www.facebook.com/groups/440688969392437/
FB STRANICA M.O. DRAGI SNS ČUKARICA, https://www.facebook.com/mesniodbordragi
734 sviđanja stranice "Mesni odbor Dragi" na dan 24.oktobar, 2015.g.

BLOGOVI: MILE ILIĆ
BLOG SAVETA ZA PRIVREDU http://mile60.blogspot.com/
Укупно приказа странице 14.136, (24.10.2015.g.)
BLOG LEMI http://lemi60.blogspot.com/
Укупно приказа странице 2.233, (24.10.2015.g.)
BLOG MICH http://mitch-lemi.blogspot.com/
Укупно приказа странице 2.263, (24.10.2015.g.)

GOOGLE+ https://plus.google.com/104789582750131534947/posts
67 пратилаца|203.251 приказ, (24.10.2015.g.)
GOOGLE+ https://plus.google.com/111141043445425861573/posts
38 пратилаца|35.936 приказа, (24.10.2015.g.)
GOOGLE+ VLADO R. https://plus.google.com/u/0/112810335949784543786/posts
15 пратилаца|17.143 приказа (24.10.2015.g.)

PREPORUČUJEM: ____________________________________
SNS ČUKARICA SAVETI http://www.sns-cukarica.org.rs/index_files/Page384.htm#Сав_привреда
____________________________________
Пратите званична саопштења са званичне странице Српске напредне странке
https://www.sns.org.rs/

Пратите званична саопштења Српске напредне странке ОО СНС ЧУКАРИЦА
http://cukarica.sns.org.rs/

Пратите званична саопштења са званичне странице Градског одбора Српске напредне странке
http://snsbeograd.org/novosti/vesti/

Пратите званична саопштења са ФБ странице АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
https://www.facebook.com/vucicaleksandar

Пратите званична саопштења са званичне странице www.youtube.com" Српске напредне странке
http://www.youtube.com/channel/UCrb_COo0c3jmCBOldYH1m6
Објавио у Нема коментара:

ВЕСТИ СА ЗВАНИЧНОГ САЈТА Г.О. ЧУКАРИЦА, до 23.октобра 2015.г.

Отворена нова „Петрол" бензинска станица на ЧукарициОтворена нова „Петрол" бензинска станица на Чукарици

„Група Петрол", регионални лидер у дистрибуцији и продаји нафте и нафтних деривата, изградила је нову бензинску станицу на Чукарици.
[цела вест]
 

Velika_trka_m„Велика трка" - Бесплатна представа задецу у КЦ „Чукарица"

Градска општина Чукарица и КЦ „Чукарица"  поклањају деци ове општине представу „Велика трка".
[цела вест]
 

Још пет улица у Великој МоштанициУређено још пет улица у Великој Моштаници

Решавајући дугогодишњи проблем грађана Велике Моштанице, општина Чукарица је у заједничкој акцији са грађанима обезбедила потребан материјал за пресвлачење пет улица рециклажним асфалтом.
[цела вест]
 

brana_crncevic_mВече посвећено Брани Црнчевићу

Књижевно афористичко вече „Говори као што ћутиш" посвећено Браниславу Брани Црнчевићу биће одржано у петак, 23.октобра у 19 часова, у КЦ „Чукарица".
[цела вест]
 

corba_od_kanarinca_mПредстава на знаковном језику у КЦ „Чукарица"

Представа „Чорба од канаринца", коју је по тексту Милоша Радовића режирао Сташа Копривица, биће изведена на сцени Културног центра „Чукарица" у четвртак, 22.октобра у 20 часова.
[цела вест]
 

„Хемијско-прехрамбена технолошка школа" прославила Дан школе„Хемијско-прехрамбена технолошка школа" прославила Дан школе

Ученици и наставници „Хемијско-прехрамбене технолошке школе" обележили су јуче Дан ове установе. Поводом прославе приређен је пригодан културно-уметнички програм за бројне госте, како представнике општине, тако и бивше ђаке и наставнике.
[цела вест]
 

Дан и слава у КЦ „Чукарица"Дан и слава у КЦ „Чукарица"

Културни центар „Чукарица" јe у понедељак, 19. октобра сечењем славског колача,  у присуству великог броја гостију из културног и друштвеног живота Чукарице и Београда и својих запослених, прославио славу Светог Тому и обележио Дан установе.
[цела вест]
 

POZIVNICA21102015m„Скулптуре и цртежи" Елизабетe Перић у Галерији '73

У Галерији '73 у периоду од 22. октобра до 3. новембра биће отворена самостална изложба скулптура и цртежа ауторке Елизабете Перић.
[цела вест]
 
Објавио у Нема коментара:

среда, 7. октобар 2015.

Držimo rekord po broju agencija i parafiskalnih nameta

Миле Илић: 2015. GODINA JE, A PROBLEMI OSTALI ISTI,
PARE NAM ISISISAVAJU NEPOTREBNE AGENCIJE, PENZIONERIMA SE SMANJUJU PENZIJE, STRUJA POSKUPLJUJE, TAKSE I POREZI SE UVEĆAVAJU, A NIKO NEMA MUDA DA UKINE NEPOTREBNE AGENCIJE????
Borba protiv korupcije znači ukidanje takvih agencija i vraćanje njihovih nadležnosti u okvir  ministarstava, kao i usmeravanje para u privredu za otvaranje novih radnih mesta.

ANITNARODANA Vlada Srbije osnovala je 2011.g. Agenciju za upravljanje lukama kojoj je iz budžeta za 2012. pripalo 20 miliona dinara.
POMNOŽITE TAJ IZNOS SA 4 GODINE, (do danas, ukoliko nije uvećan,
a pretpostavljam da jeste jer u ovoj državi samo nameti prate inflaciju i rast drugih troškova).
U zemlji koja nema more niti pomorsku flotu, formirana je Agencija za pomorsku plovidbu koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća. Princip namirivanja zahteva koalicionih partnera rezultirao je gomilanjem institucija.

ПРЕНОСИМ ПОДАТКЕ ОБЈАВЉЕНЕ
НА ИНТЕРНЕТУ У ПЕРИОДУ ОД 2012- 2015.год.
ЧАК И МНОГО РАНИЈЕ:

Srpska napredna stranka najavila je da će u narednih sedam do deset dana Skupštini Srbije predložiti zakonske izmene za ukidanje brojnih državnih agencija, koje, prema mišljenju te stranke, služe za upošljavanje partijskih činovnika.
Član pravnog tima naprednjaka Nikola Selaković precizirao je na konferenciji za novinare da će SNS predložiti izmene Zakona o javnim nabavkama, kojima će predložiti ukidanje velikog broja državnih agencija.
"Vlada Srbije planira obrazovanje novih agencija i proširenje starih. Zbog toga je SNS najavila borbu protiv političkih privilegija koje su zemlju unazadile", kazao je Selaković i istakao da vlast državu ne vodi u dobrom smeru i da su Srbiji stoga preko potrebne promene.
Vlast, prema njegovim rečima, nije ništa uradila na smanjenju javne potrošnje, racionalizaciji državne uprave, a državu je pretvorila u birokratsku tvorevinu.
------------------------------------------------------------------------------
Katastrofalno, Srbija nema more, ali ima
 Agenciju za istraživanje pomorskih nesreća?!!?
Koliko ima tačno državnih agencija u Srbiji, teško je utvrditi, jer nikada nisu zvanično objavljeni podaci, a brojke koje se pominju u javnosti kreću se od 131 do 170, koje građane godišnje koštaju oko 850 miliona evra.

Među njima je nemali broj apsolutno bizarnih, kao što je Agencija za istraživanje pomorskih nesreća. Prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić, izjavio je da je  zaustavljen pokušaj prebacivanja 145 zaposlenih iz administracije u jednu državnu agenciju, postupkom preuzimanja, i to usred vladine kampanje da zaustavi uvećanje ionako predimenzionirane javne administracije od 550.000 zaposlenih.

Prema Kancelariji poverenika za informacije, Rodoljuba Šabića, postoji čak oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija i fondova i drugih organizacija, od čega agencija oko 100, dok Nemačka ima svega desetak.

U kancelariji smatraju da to nije konačan broj, jer su slične institucije osnivale lokalne samouprave širom Srbije, koje se finansiraju iz lokalnog budžeta.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Dragoljub Rajić, naveo je da su oni još prošle godine uspeli da nabroje 131 državnu agenciju, ali da ih sigurno ima više.
------------------------------------------------------------------------------
Džinovsko stablo državnih agencija košta Srbiju godišnje više od 820 miliona evra, pa novog predsednika vlade, ma ko bio, Srbije čeka zahtevan posao sasecanja ovih tvorevina. A svi su obećali - ukidaće ih.

Činjenice su nemilosrdne, pišu Novosti: naša država ima 131 agenciju za "sve i svašta", po čemu smo rekorderi u Evropi.

Ilustracije radi, Nemačka kao vodeća privreda Evrope ima svega šest agencija, Češka 11, a Hrvatska je najavila da će broj od 47 uskoro da prepolovi zbog smanjenja birokratije.

Sve partije su u kampanji najavile gašenje agencija, a to već godinama uzaludno traže i ekonomski stručnjaci, Unija poslodavaca Srbije, sindikati, brojna strukovna udruženja. Prema raspoloživim informacijama, direktori većine agencija imaju plate veće od 100.000 dinara, a neka primanja nadmašuju i čitavih 500.000 dinara.
------------------------------------------------------------------------------

Nataša Latković | 10. 01. 2012. БЛИЦ

Držimo rekord po broju agencija

Vlada Srbije ni ove godine nema nameru da smanji broj agencija, po čemu je evropski rekorder. Sudeći po budžetu za 2012, ali i po ćutanju ministarstava koja imaju najviše takvih tela, srpske vlasti ne žele da ukinu nijednu agenciju za razliku od Hrvatske, koja je najavila da će prepoloviti njihov broj. Sagovornici “Blica” navode da agencije, fondovi, zavodi i direkcije najčešće služe za uhlebljenje partijskih kadrova, kao i da niko ne kontroliše koliko novca prolazi kroz njih, kao i na koji način se troši.
U Vladi Srbije nemaju odgovor na pitanje da li će ukinuti, najblaže rečeno, višak agencija, po čijem broju daleko prednjačimo u odnosu na sve evropske zemlje.

U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj nisu mogli da nam odgovore da li će ugasiti bar jedno od tri tela za regionalni razvoj - na spisku su Agencija za regionalni razvoj, Fond za regionalni razvoj, pa Republički zavod za regionalni razvoj. Slično smo prošli i u Ministarstvu životne sredine, gde postoje Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije.


U Vladi Srbije ne znaju ni koliko je ljudi zaposleno u agencijama, kao ni koliko godišnje novca odlazi na njih. Po nekim procenama, na rad ovih tela za godinu dana potroši se i preko 820 miliona evra.


Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže za “Blic” da je zahvaljujući rastu broja agencija došlo do dupliranja administracije, kao i da je zbog toga Srbija rekorder i po broju zaposlenih u javnom sektoru, gde radi preko 30 odsto stanovništva Srbije.


Broj agencija


- Prebrojali smo 131 agenciju, ali njihov broj je realno veći. Neke od njih nemaju ni sajtove, adresu, telefone. Ima agencija koje imaju izgovore da se samostalno finansiraju, a ne iz budžeta, ali to opet plaćaju građani Srbije. Na primer, Agencija za lekove uzima nadoknadu od proizvođača lekova, zbog čega su lekovi skuplji za 20 odsto, što se oseti na džepu - objašnjava Rajić.


 Slično je i sa Agencijom za hemikalije, koja za registraciju proizvoda uzima između 580.000 i 980.000 dinara. Dok nije bila osnovana, registracija je proizvođača koštala oko 30.000 dinara. Razlika se na kraju opet oseti u ceni artikla.


 Nema sumnje da je rad nekih agencija potreban, poput Agencije za borbu protiv korupcije ili Agencije za kontrolu leta. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija navodi za “Blic” da je Srbiji potrebno najviše 20 takvih tela, ali da je zbog pritisaka stranaka na vlasti njihov broj višestruko premašen.
Agencije, saveti, fondovi, direkcije... služe za uhlebljenje partijskih kadrova i formirani su kako bi se članovi stranaka nagradili za pobedu. Posebno su im interesantni fondovi kroz koje prolazi veliki novac što od donacija, što od subvencija. Oni su van fokusa javnosti i Državne revizorske institucije. Posao koji oni obavljaju može da odradi i neka služba u ministarstvima, ali je za stranke zgodnije da se taj novac prelije u fondove - navodi Dobrašinović.

Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija veruje da će vlast biti prinuđena da racionalizuje broj agencija jer ih “ima previše za ovako siromašnu državu”.

- Razne su se vlade smenjivale i uvek je postajala potreba da se poveća plen za grupe na vlasti. Najbolji način da se oni zadovolje jeste osnivanje još jednog tela kako bi se srazmerno podršci na izborima zadovoljili koalicioni partneri. Ipak, sve je to preskupo za državu poput naše.
------------------------------------------------------------------------------

Смањењем броја агенција до уштеда у буџету Србије                     

Слободан Аћимовић   
недеља, 26. мај 2013.
Колико тих државних органа заправо има?
На ово једноставно питање уопште није лако одговорити. Тачније, у жељи да истражимо сврху постојања великог броја независних тела у Србији најпре би требало да имамо њихов тачан број, седиште и адресу, вебсајт и друге доступне информације. Међутим, таквих информација нема на једном месту и веома су различити извори података о томе шта све може да се уброји у независна регулаторна тела.
Претпоставка је да не постоји званична централна евиденција која је јавно доступна и путем које бисмо могли да пратимо број агенција и њихов рад. Једини коректан, прилично валидан јавни извор информација, који потиче од неког државног органа смо пронашли на сајту Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (Повереник, интернет сајт, 2012). На том сајту постоји Каталог органа јавне власти, у смислу Закона о приступу информација од јавног значаја, који даје преглед свих државних органа којима се може обратити за неку од информација од јавног значаја. Између осталог је наведен списак са називима, адресама и сајтовима републичких агенција, завода и других организација, које се могу третирати као независна регулаторна тела.[3] 
По том каталогу у Србији постоји укупно 115 независних регулаторних тела, од чега 27 агенција, 14 завода, 12 дирекција, 9 фондова и 53 других, различитих независних органа и организација (управа, инспектората, центара, савета, регистара). Постоји и други списак који се налази на истом сајту и односи се на самосталне републичке органе и независна тела, на којем се налази 20 институција, од којих се многе могу класификовати као класичне агенције.
Треба похвалити напор који су службеници овог државног органа направили у систематизацији независних регулаторних тела, али смо приметили и одређене мањкавости које се тичу структурирања одређених тела. На пример, управе и инспекторати су свакако део класичне државне управе, док су неке друге организације (Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Републичка радиодифузна агенција итд.) сврстане у самосталне државне органе, али су оне по својој природи независна регулаторна тела, типа агенција (само се тако не зову), јер су они имаоци јавних овлашћења, тј. могу да креирају своје таксе, спроводе одлуке итд.
Тек након политичких избора који се се одржали у мају 2012. године, а на бази спремности готово свих странака које су на њима учествовале да се нешто мора променити по питању оправданости постојања и броја независних тела, у јавности су се појавиле информације да је у евиденцији новоформиране Владе Србије негде око 170 разних независних институција. Од ових институција су затражени подаци о пословању и броју запослених, при чему се истиче да “Влада то није затражила једино од независних и регулаторних тела” (Нови магазин, 2012). Заиста се онда с правом можемо запитати да ли је списак независних тела знатно већи него у свим досадашњим, независним и државним покушајима да се направи списак тих тела на бази јавно доступних информација. То нам имплицитно потврђује истраживање новинара једног дневног листа који су проценили да “у Србији постоји око 200 државних органа, агенција, управа, завода и дирекција, које грађани финансирају из буџета, а за које многи сматрају да служе за подмиривање страначких прохтева, ухлебљење партијских функционера и продају магле” (Вести-он-лине, 2012). Другим речима, с правом можемо поставити питање ко у Србији има прави списак свих независних регулаторних тела и других парадржавних институција које имају неку врсту самосталности у одлучивању и финансирању?
Постоје многобројна преклапања опсега деловања неког државног органа и новоосноване агенције, као и између постојећих независних тела; тако се могло догодити да је у претходној Влади паралелно са Министарством за животну средину и просторно планирање функционисала и Агенција за заштиту животне средине, затим Фонд за заштиту животне средине, али и Завод за заштиту природе Србије; грађанима је тешко објаснити зашто у Србији, за разлику од економски много снажније Немачке у којој је регистрована само Агенција за енергетику и нуклеарну енергију, послове из те области обављају четири агенције и једно предузеће: Агенција за енергетику, Агенција за енергетску ефикасност, Агенција за рударство, Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност и предузеће Нуклеарни објекти Србије; такође из домена економије и финансија постоје многобројна независна тела[8](Економски Институт, интернет сајт, 2012) чије се надлежности у мањој или већој мери преклапају и/или допуњују, те да би било крајње рационално да се организују као један правни ентитет: Агенција за осигурање и финансирање извоза, Фонд за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова, Агенција за страна улагања и промоцију извоза; такође, у ранијем периоду смо имали паралену егзистенцију независних тела са јако сличним ингеренцијама: Агенција за регионални развој, Фонд за регионални развој и Републички завод за регионални развој.



Недовољна контрола над трошењем добијених буџетских средстава, могућност креирања сопствених прихода путем мноштва парафискалних намета и готово независно вођење политике људских ресурса и њихово награђивање, су од агенција створиле оазе угодног живота људи који њима управљају, па и оних који у њима раде.

Изменама Закона о буџетском систему онемогућује се да било ко, осим Министарства финансија, наплаћује разне парафискалне намете, а сопствени приходи агенција улазиће у буџет Србије; одатле ће све агенције, баш као и сви буџетски корисници добијати одређена средства за свој рад; тај потез би требало да донесе уштеде од око 20 милијарди динара у буџету за 2013, што није велика цифра, али је принципијелно добра вест за осиромашене грађане; уз ову меру за похвалу је и већ делимично спроведено укидање 138 парафискалних намета, који додуше нису само били агенцијски приходи, већ и приходи локалних самоуправа;
------------------------------------------------------------------------------
Tanjug | 21. 08. 2014.

Tačan broj državnih agencija u Srbiji zvanično niko ne zna, ali se mnogi slažu u oceni da ih je kod nas previše i da će neke u najavljenim reformama biti ugašene.
Prvi korak u smanjivanju broja agencija mogao bi nastati usvajanjem akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, čiji će nacrt potpredsednica vlade Kori Udovički danas predstaviti.
 Ne samo što je u Srbiji teško prebrojati zaposlene u javnom sektoru, već ni broj državnih agencija zvanično nije poznat.
Prema nezvaničnim podacima, imamo 138 državnih agencija, mada neki tvrde da u “prave” agencije zapravo spada samo 45. I to je mnogo u poređenju sa nekim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj postoji manje od 10 takvih agencija.

Goati: U Evropi nezamisliva situacija

- Za jednu normalnu evropsku državu, ako nema tačan broj agencija, to je posao od oko mesec dana da ga sazna. A naš cilj je pridruživanje EU, pa u tom smislu moramo u institucionalno da se uklopimo. Zato je neophodno da imamo faktografski čistu situaciju, jer tek tada promene imaju smisla. Ako ne znate čime se bave državne agencije i kakve su, a to su elementarna znanja, javašluk je neminovan - rekao je Goati Tanjugu.

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Marko Radović podseća da evropske države imaju osam, deset ili 12 agencija koje su stvarno nezavisne, dok ih je kod nas, kaže, oko 130.
Neke agencije, kaže on, moraju da postoje i nije pametno da ih država ukida. To su, smatra on, Republička radiodifuzna agencija, Direktorat za kontrolu letenja...
 Međutim, prema njegovoj oceni, trebalo bi “pročešljati” sve agencije kako bi se videlo šta može država sama da radi bez potrebe da to daje nezavisnom telu.

------------------------------------------------------------------------------

Agencije su postale država u državi. Nekima nismo znali ni imena, a formirane su, ne u interesu građana, već da bi se zaposlili partijski kadrovi - kaže Mihajlovićeva.
------------------------------------------------------------------------------

SREDA, 20. AVG 2014, 
Ne samo što je u Srbiji teško prebrojati zaposlene u javnom sektoru, već ni broj državnih agencija zvanično nije poznat. 
Prema nezvaničnim podacima, imamo 138 državnih agencija, mada neki tvrde da u "prave" agencije zapravo spada samo 45. I to je mnogo u poređenju sa nekim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj postoji manje od 10 takvih agencija.
Uređivanje oblasti javnih agencija i posebno sistema plata u njima, kako kažu, jedan je od važnih zadataka Vlade i MDULS u narednom periodu. 
Umesto deset, 130 agencija 
Vladimir Goati ističe da je čudno što kod nas ne može da se napravi tačan pregled agencija, jer je to, dodaje, u Evropi nezamislivo.
"Za jednu normalnu evropsku državu, ako nema tačan broj agencija, to je posao od oko mesec dana da ga sazna. A naš cilj je pridruživanje EU, pa u tom smislu moramo u institucionalno da se uklopimo. Zato je neophodno da imamo faktografski čistu situaciju, jer tek tada promene imaju smisla. Ako ne znate čime se bave državne agencije i kakve su, a to su elementarna znanja, javašluk je neminovan", rekao je Goati Tanjugu. 
------------------------------------------------------------------------------
ДЕЛЕГАЦИЈА СВЕТСКЕ БАНКЕ, КОЈУ ЈЕ ПРЕДВОДИЛА ДИРЕКТОРКА АНАБЕЛ ГОНСАЛЕС, ПОНУДИЛА ЈЕ ПОМОЋ И У УНАПРЕЂЕЊУ РАДА ДРЖАВНИХ АГЕНЦИЈА.
„Агенције нису до сада показале потребан степен професионализма. Затекли смо врло низак пословни капацитет, а није било адекватног праћења и контроле њиховог рада. У том смислу нам је важна подршка Светске банке у промени закона, свести, процедура и правилника како би агенције учинили знатно ефикаснијим и како би се средства користила на ефективан начин“, истакао је Сертић.
------------------------------------------------------------------------------

ПОЛИТИЧКА МАФИЈА У СРБИЈИ НАМНОЖИЛА РАЗНОРАЗНЕ АГЕНЦИЈЕ У КОЈЕ ЗАПОШЉАВА СТРАНАЧКУ ВОЈСКУ И РОДБИНУ

У једном тренутку о регионалном развоју у држави бринуло чак пет институција
Колико се понекад слепо држимо европских правила сведочи Закон о поморској пловидби, који смо усвојили 2011. године, иако Србија нема море ни поморску флоту. Алиби је био да нови пропис о поморској пловидби доносимо јер то тражи ЕУ, као и да наша земља има више од 5.000 помораца који раде на страним бродовима.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре нису ни потврдили ни демантовали да ли су поменути закон спровели у живот. Јуче су само појаснили да државе чланице ЕУ имају обавезу да обезбеде одговарајуће административне капацитете за спровођење својих обавеза као „држава застава” што обавезује и Србију. То је посебно указано током билатералног скрининга о поглављу 14.
Законодавац је, према писању медија, предложио и оснивање независног тела које ће испитивати поморске несрећа. Оно, ипак, никада није основано, а у ресорном министарству наводе да ова обавеза не подразумева оснивање никакве посебне агенције, већ запошљавање људи одговарајућих стручних знања за контролу техничке исправности поморских бродова и инспекцијски надзор?
На изненађење многих Србија од 2013. године има и Агенцију за управљање лукама. У министарству то правдају чињеницом да такве агенције имају све земље са развијеним водним саобраћајем. Они кажу да све чланице ЕУ имају или једно национално лучко регулаторно тело (Шпанија и Бугарска) или онолико лучких управа колико имају лука на својој територији (Немачка у којој има више од 20 лучких управа као регулаторних тела).
– Због рационалног односа према броју институција које чине систем државне управе у Србији је уведена јединствена национална институција за све речне луке у земљи – наводе у том министарству.
Постоји и друга страна медаље. Због непоштовања правила ЕУ Србија је остала ускраћена за око 50 до 60 милиона евра бесповратних средстава ЕУ намењених пољопривреди и руралном развоју. Од ње је тражено да оснује агенцију задужену за праћење коришћења тих пара. Управа за аграрна плаћања, која је већ постојала, није могла да добије акредитацију Европске комисије за спровођење програма подршке руралном развоју, јер је имала три пута мање запослених него што је од ње захтевано.
Годинама се нагађало да у Србији има 160 разноразних агенција, а од министарке Кори Удовички сазнали смо ових дана да их има значајно мање – прецизније 98. „Метла” је ипак радила после избора 2012. године. У њима је запослено 32.607 особа, што је за две хиљаде мање него 2013. године. Нисмо, међутим, сазнали да ли ће све преостале агенције, фондови, дирекције и управе преживети у садашњем облику. Једино је министар привреде Жељко Сертић најавио да ће укинути Агенцију за страна улагања и промоцију извоза СИЕПУ, после низа сумњи у њен рад, и формирати Регионалну агенцију Србије која ће радити по јасним правилима.
Разноразне агенције осниване су кроз велики број системских закона. Неке настају у процесу придруживања, а неке и као резултат пројеката које је финансирала ЕУ. Проблем је што се није водило рачуна о томе да ли им се надлежности поклапају. Тако је, у једном тренутку, о регионалном развоју у држави са највећим разликама у развијености међу регионима бринуло чак пет институција. Имали смо Министарство за регионални развој, Националну агенцију за регионални развој, Савет за регионални и равномерни развој, Канцеларију за одрживи развој економски неразвијених подручја и локалне канцеларије за регионални развој.
—————————————————–
Укину па врате
Нека од укинутих тела, попут Фонда за заштиту животне средине и Агенције за хемикалије, мораће поново да „оживе”. Разлог оснивања новог Зеленог фонда у Министарству пољопривреде и заштите животне средине објашњавају чињеницом да садашњи модел финансирања из буџета не обезбеђује довољно новца за заштиту животне средине, посебно за управљање отпадом. За примену европског принципа „загађивач плаћа” потребан је наменски фонд. Другим речима, ако хоћемо у ЕУ морамо да применимо њихове прописе који намећу успостављање одрживог система финансирања заштите животне средине и наменских фондова.
М. Авакумовић, Политика
Објавио у Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)